IZA SCENE - Faruk Kajtaz Blog

  U političkoj ličnosti dugovječnog mađarskog premijera, Viktora Orbana, „prelomili“ su se neki od strateških interesa SAD, evropskih desničarskih pokreta i Ruske Federacije! Svako ima svoje razloge zbog kojih je baš Orban njihov „Trojanski konj“ u Evropskoj uniji. Viktor „svima treba“. Moskva u njemu vidi svoga „igrača“, koji je i doslovno „informiše“ o svim tajnama iz Bruxellesa i planiranim strategijama, dok za Washington Orban korisna „krtica“, čiji je zadatak da slabi evropsko jedinstvo koristeći institut potrebe opšteg konsenzusa o najvažnijim odlukama. Evropskim „novim radikalima“ Orban je dokaz da se može i da vlast nije tako daleko kako se čini.

  Čudne se stvari događaju na Balkanu i u njegovoj okolini! Sindrom militarizacije Evrope prenio se i na ove rovite prostore , što nije neko iznenađenje, ali zato jeste činjenica da članice NATO saveza potpisuju sporazume o „saradnji u odbrani“... sa različitim partnerima!? Ima li NATO savez uopšte nekakvu zajedničku politiku na Balkanu, što bi bilo očekivano obzirom na članstvo u istoj organizaciji ili je i NATO postao „relativan pojam“? Pri tome same članice NATO saveza nisu toliko interesantne kao potpisnice, koliko su zanimljivi njihovi „partneri“. Za Albaniju i Hrvatsku – to je Kosovo, dok je za Orbanovu Mađarsku to – Srbija!?  

  Ministar vanjskih poslova Mađarske, Peter Szijjarto, izjavio je tokom posjete BiH kako je “potpuno nebitno” šta on misli o Dodiku!? Krajanje je to čudna izjava za jednog diplomatu, koji sigurno dobro zna da se u diplomatiji svaka riječ pažljivo analizira . Pa čak, i ona koja ostane neizrečena ili nedorečena. Onda, kada nešto – navodno „nije bitno“.     “Jedna stvar je važna šta ljudi u BiH, a posebno u RS-u šta oni misle o njemu. Ako sam ja dobro shvatio, u RS-u je on ponovo izabran za predsjednika entiteta i mi to poštujemo i to je veoma važno” ­­- kazao je Szijjarto, svodeći politiku na nivo golog pragmatizma i tehnikalija . Formu bez sadržaja, pri čemu je BiH postala neka nova „platforma“ Orbanove Mađarske za obračun sa Zapadom. Za „pogađanje“ i trgovanje...

  Prelazak premijera Mađarske, Viktora Orbana, na „tamnu stranu sile“ traje već dosta vremena. Nije to nikakvo iznenađenje ili iznenadna promjena kursa politike. Krenuo je sa liberane ljevice – završio u konzervatizmu i populizmu ekstremne desnice. Soros mu je „crvena krpa“... Orban pomjera klatno vlasti jako prema krajnjoj desnici u Mađarskoj kontinuirano i sa jasnim planom da sistemom čestih i vrlo značajnih iskoraka udesno, na kraju Mađarsku dovede u poziciju zemlje sa suštinskim sistemom „hibridne demokratije“. Model je to, koji kao uvažava osnovne principe višepartijskih izbora i načelnih političkih sloboda, ali su u njemu neke veće promjene praktično nemoguće, zbog kontrole „iznutra“, koja opet podrazumijeva jasno postavljanu piramidu do kraja odanih i uredno nagrađenih kadrova. Zna i Aleksandar Vučić kako se to radi...