KORUPCIJA U BIH: DA LI JE SVE "NA PUTU ZA HONDURAS"?

 

Kakva je to Država u kojoj postoji čak i načelna šansa da bi neki visoki policijski zvaničnici mogli učestvovati u obezbjedjivanju i čuvanju osoba za koje postoji itekakav osnov sumnje ili čak i neki konkretni dokazi da su duboko upleteni u kriminal međunarodnih razmjera i značaja!?

Kratko i jasno rečeno – NIKAKVA!

Međutim, šta ukoliko sve to nije samo plod nekakve greške u sistemu ili pitanje korumpiranih pojedinaca? Šta ukoliko je taj svojevrsni „antisistem“ zapravo onaj pravi sistem, koji se samo vrlo vješto krije iza biznisa, nacionalnih prava, pa i politike?

Eeeee, onda smo svi skupa u jako velikom... zapravo ogromnom problemu...ili što bi Balašević kazao... „na putu za Honduras ili Kaunas“.

 

I da se nešto takvo ne bi desilo, Država se odmah mora probuditi i početi djelovati, jer mehanizmi i sredstva itekako postoje.

Ne treba imati nikakvih zabluda i treba otvoreno reći da je jedan dobar dio države u BiH praktički „zarobljen“ od razno-raznih neformalnih asocijacija, koje imaju svoje ljude unutar struktura.

Spremnih na sve... samo da bi ugrabili samo svoj dio „kolača“.

A to je tako, jer je sve to postalo dio ovdašnjh običaja i nepisanih, ali itekako važećih, pravila i to bez obzira na stranačke ili bilo kakve druge profilacije! Politika se, naime, ovdje već duže vrijeme ne vodi radi nekakve imaginarne „opšte dobrobiti“ ili neke „uzvišene nacionalne ideje“, već zbog kontrole nad javnim novcem i polugama države!    

Da bi se moglo efikasno upravljati novcima, a time i ljudima. Da bi svi mi bili ustavno i  načelno fol jednaki, ali da ima i jednakijih, kao u onom kratkom romanu „Životinjska farma“ Georgea Orwella.

U ovom determinističkom haosu od države, najbolje plivaju oni „krokodili“, koji znaju prave ljude i koji su spremni biti dio povlaštene strukture u zamjenu za novac, pozicije i utjecaj. Kako bi kreirali našu stvarnost, koja je dobrim dijelom baš takva - zbog takvih utjecajnih grupacija, kojima slaba i neorganizovana država...  koja važi samo za neke, ali ne i za sve – najviše odgovara.

Nije ovo nužno i samo nekakvo pitanje Daytona ili nacionalnih prava. Ovo je, prije svega, pitanje čistog opstanka ljudi i građana, koji su pristali da se njima manipulira zarad „viših ciljeva“ ili nacionalnih mitova.

U državi u kojoj je korupcija ozakonjena dubioznim moralističkim narodnim pojašnjenima da se neko... eto „snašao“ krajnje je vrijeme za jednostavna izbor.

Povratka u kakvu-takvu normalu ili polagano, ali sigurno i bolno propadanje i nestanak. Uostalom, zar još Friedrich Nietzsche nije rekao da je sve u istoriji što je propalo - propalo s nekim razlogom!

Jesmo li, zaista, spremni da mi budemo taj RAZLOG?