"REVOLVERAŠ" JE USTUKNUO - LJUDI IMAJU MOĆ!

 

Studenti iz Srbije uradili su više na demontaži hibridnog (o)vladavanja sistemom države od strane Aleksandra Vučića i njegove „pretorijanske garde“, nego svi lideri i liderčići smušene političke opozicije do sada!

Još jednom se pokazalo kako se izvana čvrsta, ali iznutra do srži trula i korumpirana vlast najbolje može demontirati i demaskirati suštinski nepolitičkim metodama! Jasnim otporom bez ideoloških predznaka, ali sa porukom da se puno toga treba i mora mijenjati, jer je problem postao isuviše očigledan.

Da... narod ima snagu, samo je treba pokazati!

Izaći iz svoje zone komfora i nezamijeranja, ali i nerealnih očekivanja da će oni koji su zgrabili vlast u jednom trenutku zaključiti da im je „dosta“.

Naravno, za sve ovo potreban je i dovoljno važan „okidač“ ili više njih u nizu.

U Srbiji je to bila famozna „nastrešnica“, koja je pod teretom očigledne korupcije i grabeži ubila petnaest nevinih ljudi. Ali nije samo „nadstrešnica“ bila taj casus belli koji je pokrenuo i zatalasao mase. Izveo ih na ulice, trgove i mostove.

Tragedija u Novom Sadu je tek ona zadnja kap, koja je prelila čašu nagomilanog nezadovoljstva. Natjerala one kojima je već odavno bila puna kapa nedosljedne vlasti da se otvoreno i glasno zapitaju... „pa dokle više“?

Na takva pitanja lišena očekivane i predvidljive političke uglađenosti loša vlast, naravno - nema odgovor.

Zapravo... što više pokušava da opravda svoje ponašanje i odluke - to se više ukopava u živo blato, koga je dugo uredno njegovala i u njemu utapala svoje slabašne političke oponente.

Loša vlast je poput revolveraša, koji terorizira građane "usnulog gradića" prijeteći obračunom na ulicama, sve dok jednom ne ustukne i pokaže kako je sve to bila samo „predstava“. Dobro režirana demonstracija moći zarobljene države, koja se oslanjala na vlastitu bogato nagrađenu infrastrukturu, ali i pristajanje građana na takav sistem i odnos snaga.

I kada „revolveraš“ prvi put prestane oholo mahati okolo pištoljem i pozivati na „dvoboj“, odjednom se sve pokaže onakvo kakvo jeste. 

Narod koji se jednom „oslobodi straha“ i shvati da samo on ima pravu moć više nikada neće biti onakav kakav je bio. Poslušan i sediran nerealnim obećanjima u sistemu bez sistema. Skrojenom da ogovara samo onima koji su na vlasti i nikada im je nije dosta (o)vladanja. Resursima najviše.

Studenti i građani Srbije pokazali su kako se može kada se hoće. Režim nije pao, ali je uzdrman kao nikada do sada. Prisiljen na povlačanje i ustupke.

Može li to biti model za cijeli Balkan da se konačno riješi svojih demona?