Odavno je svima, koji žele znati - kristalno jasno kako funkcionira vlast u Srbiji. Ko se, zapravo, za sve pita i čija je zadnja. Ko određuje i narađuje.
Najavljuje projekte ili se pak obračunava sa onima, koji mu nisu po volji. Pali i gasi krize... glumi „brižnog oca nacije“, koji eto ne spava ili ne odmara... samo da bi građanima Srbije bilo bolje.
Strog, ali pravedan... da, da... to sve je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kada se treba pohvaliti ili pak preuzeti zasluge za bilo šta Vučić je prvi koji ima šta reći uz unaprijed dogovorenu i bržljivo planiranu asistenciju njemu odane armije politički uglavljenih ljudi.
Njegovih pijuna...
Kada treba narodu nešto pojasniti Vučić u pravilu drži maratonske govore putem nacionalnih TV kanala, koje kontroliše ili bolje reći kojima besramno manipuliše. Kada je neki problem – onda su obraćanja upadljivo kraća i bez pravog sadržaja.
Vučić nakači na sebe lice zabrinutog čoveka, gotovo na rubu plača i generalno osudi problem i pozove na odgovornost, dok njegovi „gromobrani“ imaju zadatak da u javnosti obave „prljavi posao“.
Da preuzmu prvi i svaki naredni udar na sebe, tako što će otvoreno propitkivati ili čak umanjivati veličinu i samu bit problema. Tu su naravno i vojnički odani mediji, koji pažljivo „slažu narative“ kontra nepovoljne situacije i pri tome se ne libe ni od otvorenog laganja.
Ogledni primjer ovakvog modela reakcije Vučićevog hibridnog režima u Srbiji je najnovija kriza nastala nakon tragedije u Novom Sadu, kada je pod ruševinama dijela „obnovljene zgrade“ smrtno stradalo (za sada) 14 građana.
Vučić, napravo, skrušeno poziva na „političku i krivičnu odgovornost“, dok njegovi ljudi paralelno rade na tome da do toga uopšte ne dođe ili da se baš - ako mora, „kola slome“ na nekom manje bitnom točkiću vlasti.
U slučaju tragedije u Novom Sadu tako se odmah krenulo sa pričom kako sporna nastrešnica „nije niti obnavljana“!?... a kada se pokazalo da to nije tačno, jer je i sam Vučić svojevremeno proglašavo radove „završenima“ - krenulo se sa pričom kako je nastrešnica „stara“, te da je razlog tragičnog urušavanja i „greška orignalnog projektanta“... od prije 60 godina!?
Vučićevi ministri i politički intimusi, koji se samo sele sa jedne na drugu lukrativnu funkciju - javnosti Srbije pojašavanju situaciju pazeći da ne umoče „šefa“ u aferu, iako bi trebali biti prvi, koji će ponuditi neopozive ostavke!
Barem formalno... ali oni to ne rade, jer itekako dobro znaju da ih „stoji“ šef lično, te da se samo trebaju kao pijan plota - držati isplaniranog narativa za „krizne sitacije“.
Ukoliko se pak mora žrtvovati neka jača ministarska figura, onda je to tek privremeno (slučaj ministra Gašića). Čeka se dovoljan protok vremena da se „ražalovani“ kadar ponovo vrati u sistem i to počesto sa čak i jačom funkcijom od one sa koje je svojevremeno smjenjen.
Kao i mnogim slučejevima ranije (Ribnikar, Jovanjica) ne treba očekivati da će hibridni režim samom sebi stati na rep, odnosno da će Vučić nešto uraditi da demontira sistem, koga je sam kreirao i kontrolira ga.
Tiha nada za Srbiju je samo u dovoljnom broju običnih ljudi, koji su se spremi suprostaviti ovako postavljenom hibridom režimu, koji će i dalje nastaviti sa svojim aktivnostima bez obzira na sve. Srbija treba građane, koji neće "ispuhati" nakon dovoljnog protoka vremena. Zato što je došla sezona godišnjih odmora....
Sistem neće odustati od svog modela vladanja i apsolutne kontrole svojevoljno, jer je previše novca i intresa u igri i može biti demontiran samo „iznutra“.
Jedino važno pitanje je glasi: Postoji li dovoljan broj onih u Srbiji, koji su spremni da mu „stanu na crtu“.
Nema komentara:
Objavi komentar