Ako je nešto jasno nakon zasjedanja Savjeta bezbjednosti UN-a o BiH, onda je to da Rusija, realno i stvarno drži ključeve krize, ali i mogućeg novog sukoba u našoj zemlji!
Jasno je to iz nastupa ruskog ambasadora pri UN-u, Vasilya Nebenzyana, čiji je govor toliko korespondirao sa stavovima, koji dolaze iz usta Milorada Dodika, da je to bilo, čak i pomalo zabavno slušati na neki uvrnuti način.
Ko zna, možda ruskom ambasadoru i Miloradu Dodiku ista ruka piše govore?
Dobro, možda (još) nije došlo baš do tolikog usaglašavanja, ali da se nastupi zvaničnih predstavnika Moskve i Dodika „krčkaju“ u manje-više istim „kuhinjama“, to je sada - posve jasno.
Diplomatija je čudan i pomalo tajanststven zanat. Poput sante leda. Ono što javnost vidi i čuje samo je, u najboljem slučaju, jedna trećina onoga o čemu se zaista pregovara.
Preostale dvije, najvažnije trećine, nalaze se duboko u mutnim vodama interesa, uslovljavanja, prijetnji i raznih spletki.
Nakon svega, Rusija, ipak nije mogla, a niti željela sakriti, kako u BiH igra svoju vrlo opasnu solo „rolu“, koja je opet samo dio puno šire geopolitičke slagalice od Balkana, preko istoka Evrope do Baltika.
Moskva očajnički traga za bilo kakvom mogućnošću da se osveti i kontrira Zapadu u Evropi, pa su sada sve opcije u Igri. Čak i izvođenje aktivnih hibridnih operacija duboko u teritoriji interesa Zapada – na Balkanu. U igri su "veliki kalibri".
Savršeni igrač za takve projekcije Moskve i Putina je Milorad Dodik, koji je odavno ostao bez bilo kakve podrške Zapada, (osim par poludikatatora), pa je izbor Moskve kao političkog patrona, njegov logičan, ali i posljednji mogući izbor! I to što se sa Dodikom još pregovora, samo je posljedica ruske podrške, a ne neke njegove realne političke snage.
Rusija ne pokušava samo preko Dodika da destabilizuje Balkan, već i preko nekih drugih „tastera“ u regionu, poput Srbije, sjevera Kosova, prosrpske opozicije u Crnoj Gori, ali i radikalne desnice u Hrvatskoj i Sloveniji!
Međutim, jedino Dodik ima taj stvarni i realni kapacitet da na Balkanu „prevrne sto“ i kreira pravu krizu. Zato, jer jedini ima mehanizme, koji mu stoje na raspolaganju, a koje je dobio, da se ne lažemo i velikim dijelom od Zapada, kome se sada aktivno suprostavlja!?
Baš zato Moskva igra na Dodika i podržava ga na sve načine; od finansiranja putem „privatizacija“, do svakovrsne logistike na lokalnom i globalom planu. Dodik nije ni lider niti političar. Dodik je „alat“ preko koga Moskva uz asistenciju lukavog Vučića pokušava da destabilizira region i podmetne vatru u mekom stomaku Evrope i Zapada - Balkanu.
Nije to ništa novo ili iznenađujuće. Ruske ambicije su uvijek bile jasno definirane na Balkanu, ali je sada prvi put da Moskva ima svoje „izvođače radova“ na terenu, koji su je spremni bezpogovorno slušati i skočiti na prvi mig.
Rusko i Dodikovo suprostavljenje OHR-u, uz asistenciju Dragana Čovića i Zorana Milanovića, je možda neka mala pobjeda ovog bloka, ali je sa druge strane sada, ama baš svima jasno, ko se i za šta zalaže u BiH i na Balkanu. Takva politika je potpuno demaskirana i to na najvišem svjetskom nivou!
Rusija je sada do kraja otvorila karte i isturila Dodika i njegove saveznike na brisani prostor!
Dodikovo vrijeme za mogući „veliki dogovor“ sa Zapadom je odavno isteklo i jedino mu je preostala uloga ruskog olovnog vojnika na Balkanu, koji viče koliko ga grlo nosi: „Nas i Rusa trista miliona“!
Dodik je dobio ono što je tako žarko želio – bezrezervnu podršku Moskve, ali znate šta kažu stari Kinezi – „Pazite šta želite, vaše želje bi vam se mogle i ostvariti“!
Rusija je rekla svoje...na potezu su Zapad i Amerika. Kada se potuku slonovi, jedino strada trava - kazali bi u Indiji.
Da li je Milorad Dodik, upravo postao ta "trava"?
Nema komentara:
Objavi komentar